Говорећи о делу познатог индијског песника Рабиндраната Тагоре „Папирни бродови“ пронашли смо инспирацију за стварање једног свог малог света. Нисмо правили папирне бродове, али смо зато подстакнути овим великим делом испунили своје теглице жеља порукама и сновима. Било је ту лепих порука и жеља за блиске чланове породице, али некако су највише обрадовале оне које су ученици наменили једни другима. Љубав, коју су једни другима послали, учинила је овај час посебним. Папирни бродови су постали стварност. Некада дечак, маштар, сањар постао је чувени светски индијски песник. Нада и снови били су једра бродићима које је слао у руке непознатих пријатеља. Ношени љубављу стигли су до свог циља. Верујем да ће и жеље ове дивне деце стићи баш тамо где треба.
“Ова песма је као путовање кроз све оне мисли и осећања која нас воде док пловимо кроз живот. Папирни бродови су симбол свих наших нада, снова и жеља које плове по бурним животним таласима, али и показатељ колико смо крхки и снажни у исто време. Понекад, сви смо као папирни бродови, али настављамо да пловимо упркос свему. Нека вас ова песма подсети да чак и најнежнији бродови могу стићи до своје луке.”
Час је осмислила и водила професорка српског језика и књижевности, Весна Марјанов у одељењу VII2.
